Oktobar 2004.

Već danima sjedim pred praznim bijelim papirom (ekranom) razmišljajući šta da napišem za ovaj uvodnik. Svaki put kad bi mi nešto palo na pamet, brzo bih se predomislio nezadovoljan idejom i odustajao pribojavajući se da ne napišem glupost.

Shvatio sam da ovim tempom neću nikad ništa napisati, a to je samo po sebi totalna glupost. Svrha čiste hartije papira je da se ispiše. Makar i greškama ako je potrebno.

U ovom broju sigurno ima grešaka, sigurno ima detalja koji se nekima neće svidjeti, a neki će ih vjerovatno gledati s gađenjem. S druge strane, siguran sam da će biti i onih koji će u svemu ovome pronaći nešto dovoljno kvalitetno da par minuta posvete čitanju.

U ovoj zemlji jako malo ljudi čita, što neminovno vodi do toga da malo ljudi razumije dešavanja oko sebe. Zato, umjesto razumijevanja dižemo visoke i nepotrebne zidove oko sebe. Mislimo da će nas zaštititi, a oni nas samo dodatno zatvaraju.

Razumijevanje samo po sebi nije nimalo jednostavno, ali je pokušaj razumijevanja velika stvar. Što više budemo pokušavali, više ćemo povlačiti smislenih poteza. Kao što je rušenje nepotrebnih zidova.

Sinisa