OKTOBAR 2005.

ČUDO BEZ NEDOUMICA

Dok klimatolozi neprestano tupe o mogućim efektima zagađivanja prirode, dolje na Antarktiku se odlomio gigantski komad leda.

Prostranstvo veličine većih gradova uz prasak se otisnulo u nepregledno more i sigurno topljenje.

Od impresivne mase će ostati samo obična, slatkovodna tekućina smiješana u slankastom nepregledu. Neupotrebljiva. Neizvjesno je samo koliko će proces trajati.

Šteta. Kako god okrenem, voda je čudo. Bez nje ne možemo ni u jednoj jedinoj kombinaciji. Ona nam dođe kao kakav referentni sistem.

Prostor bez tečne vode je prostor bez života. Čak i led, po prirodi stvari lakši od vode, omogućava živim organizmima da tokom ekstremnih zimskih temperature prežive.

Kako ovaj tekst nema veze sa hemijskim čudom, već sa društvenim čudom u kojem obitavamo razjasniću nedoumicu. Odlomljena gromada nekako mu dođe isto što i BiH.

Pogrešnom politikom pogrešnih ljudi i sumanutim odbijanjem da se pripojimo ostatku razvijenog evropskog kopna, ne samo da smo svojevoljno otišli ispod nule nego smo se od njega na koncu i odvojili. Sada smo u prostoru za koji ne važe standardna pravila. Zapravo, ovdje sada uopšte nema pravila.

Običnim građanima razlozi nisu nimalo jasni, ali to uopšte nije bitno. Pogrešnim ljudima ništa nije bitno, kamoli sveto, ponajmanje životi građana. Zato smo mi pravo čudo.

Zahvaljujući neobičnoj sposobnosti izdržavanja najnenormalnijih situacija na granici preživljavanja, građani BiH, njih cijelih devet desetina živi u toplinskom i društvenom polumraku, dok preostala desetina parazita ugodno pluta na površini. Istorija jednako točak, vrti se ukrug.

Nedoumica više nama. Kao i antarktička gromada i ova naša će polako nestati u prostoru, nakon što je odavno zalutala u vremenu.

Pitanje je samo - kada.

Siniša